СТАРИ ЉИГ У ИСТОРИЈСКОЈ ШТАМПИ

Захваљујући Универзитетсkoj библиотеци  у Београду,Љиг је добио прву интернет презентацију из области дигитализације у култури у Србији где се могу на једном месту претраживати историјски новински чланци o Љигу. Носилац реализације у даљем периоду је Градска библиотека Љиг.  Љиг је варош са традицијом која се можда најбоље може сагледати кроз преглед чланака историјске штампе. Прва помињања имена Љиг у новинама везују се за период последње две деценије 19. века. Ратна штампа преноси бројне извештаје о борбама које су се за време Првог светског рата водиле на овом простору. Међуратни период обележен је привредним растом и друштвеним развојем града Љига које су тадашње новине детаљно и повремено чак и са одушевљењем пратиле. Историју упознајемо како не бисмо били заробљеници времена у коме смо рођени. Своје родно место и завичај волећемо више и садржајније ако се упознамо са његовом историјом и прихватимо је као део свог наслеђа и традиције. У историји Љига исписаној на страницама историјске штампе можемо пронаћи инспирацију за активности којима унапређујемо своје окружење и које могу учинити савремени Љиг пријатнијим местом за живот и занимљивом дестинацијом за посете туриста.

САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА

У Народној библиотеци Крушевац, у оквиру програма Видовдан 19 одржана је манифестација: САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА 7, Међународна научна конференција, Косовска битка (1389) у историји и традицији, Савремена словенска фолклористика,Крушевац, 21–23. јуна 2019.

ОРГАНИЗАТОРИ / ORGANIZERS - Удружење фолклориста Србије, Београд / Association of folklorists of Serbia, Belgrade - Народна библиотека, Крушевац / National Library, Kruševac и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд / University Library „Svetozar Marković“, Belgrade. 

Одржавање скупа помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије, Град Крушевац и Трајал корпорација.

Детаљи ОВДЕ или кликом на слику.

VIII Фестивал европског филма у библиотеци у Врању

Пројекцијом шпанског документарног филма, насталог под продуцентском палицом браће Алмодовар “Тишина других” (2018. год.), синоћ је пред пуном салом Јавне библиотеке “Бора Станковић” у Врању свечано отворен осми Фестивал европског филма. Фестивал је отворила наша Марија Стевуљевић заједно са Слађаном Стојановићем који је у име библиотеке “Бора Станковић” поздравио публику. Након Врања, до краја августа, путујући Фестивал гостоваће у  Лесковцу, Шапцу, Нишу, Новом Саду, Kрагујевцу, Ћићевцу, Смедереву и Земуну. Организатори Фестивала су Делегација Европске уније у Србији и ЕУ инфо мрежа у Београду, Нишу и Новом Саду, у сарадњи са локалним самоуправама и културним центрима. У Врању организатор је Библиотека „Бора Станковић“.

Завршен курс мађарског језика

После два и по месеца успешно је завршен бесплатан курс мађарског језика(основни ниво), који је организовала Народна библиотека „Јован Поповић“. Полазници су научили основе граматике и правописа мађарског језика и проговорили прве речи на мађарском. Мађарски језик припада угро-финској групи језика и као такав веома је захтеван. Наши корисници савладали су прву препреку у учењу овог језика. Дечји фонд књига на мађарском наше библиотеке био је од велике користи полазницима у вежбању читања и писања. Курс је водила Кристина Ембер, мастер библиотекар. Велико интересовање за овакав вид активности и едукације не престаје и због тога следећа група(основни ниво) креће у септембру. За полазнике који су успешно и храбро савладали почетни курс припремили смо од септембра нови курс мађарског језика (напредни ниво).

Прошлост која не пролази

Кроз три изврсне презентације  у Библиотеци „Вук Караџић“ ,из Пријепоља, представљена највећа библиотека Босне и Херцеговине, Гази Хусрев – бегова библиотека у којој је похрањено писано културно благо ове државе чија старост досеже хиљаду година уназад. Она искра из које је настало ово импозантно здање највећег легатора Босне и Херцеговине, проналази се у реченици Гази Хусрев – бега којом је, дајући дукате за изградњу истоимене медресе, обавезао градитеље: „Ако шта прекостане нека се за то купи добрих књига које ће се употребљавати у медреси да се њима користи ко буде читао и да из њих преписују они који се баве науком…“Ова библиотека поседује више од 100.000 библиотечких јединица са грађом која је распоређена у седам фондова од којих Фонд рукописа располаже са 10.576 рукописа на арапском, персијском, турком и босанском језику. Ова рукописна збирка и званично је од 2017. године постала део светске покретне културне баштине уписом у УНЕСKОВ Регистар „Памћење свијета“ о чему јој је прошле године уручен и серификат УНЕСKА. Најстарији сачувани рукопис из те колекције датира чак из 1106. године.

БИБЛИОБУС КРУШЕВАЦ - РИЈЕКА

Народна библиотека Крушевац учествовала је на стручном скупу и манфестацији „14. okrugli stol o pokretnim knjižnicama i 8. festival bibliobusa“ одржаној у Ријеци, од 6. до 8. јуна 2019. године. Градска књижница у Ријеци, обележава 50 година оснивања службе мобилне доставе књига. Тим поводом у организацији Градске књижнице Ријека и Хрватског књижничарског друштва – Комисија за покретне књижнице организовано је саветовање и фестивал библиобуса из региона.
Мобилна библиотека Народне библиотеке Крушевац, била је међу учесницима ревијалног дела. Возило са књигама и запосленима из Народне библиотеке Крушевац било је паркирано у пешачкој зони Испред Градске књижнице Ријека где се одвијао програм. Бројни посетиоци, деца из вртића, ученици основних школа, тинејџери, грађани Ријеке имали су прилику да обиђу наше возило и да се упознају са књижним фондом, што је својевсна промоција српске књижевности и ћирилице.

Опширније: БИБЛИОБУС КРУШЕВАЦ - РИЈЕКА

Лазаревац - Добрици Ерићу у славу

Добрица Ерић је био и велики пријатељ деце Лазаревца и годинама уназад њихов гост током трајања Фестивала хумора за децу. На платоу испред Библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу одржан је програм у његову славу . Стихови су се рецитовали и певали а највеће симпатије су побрали Жика и Чила из чувене поеме "Вашар у Тополи". Подсетили смо се најлепших стихова о Гружи и Шумадији као и непролазне лепоте песама које су на Добрицине стихове отлевали Мирослав Илић и Недељко Билкић. У програму су учествовали чланови Клуба за старија лица Геронтолошког центра, затим чланови Књижевног клуба "Димитрије Туцовић" и професори Музичке школе "Марко Тајчевић".